Upoznaj sebe

Čitam te kao knjigu

Ova rečenica je tačna, jer svako provodi određeno vreme čitajući knjige. Dakle, neko uopšte ne čita ljude. I ne, ovo nije vodič za čitanje ljudi. Ovo je samo podsetnik na neke benefite čitanja.
Kad sam već počeo da pričam o ljudima, hajde da krenemo odatle. Otvoriš knjigu, čitaš, nekad se osmehneš, nekad negoduješ coktanjem, nekad te okolnosti koje zadese glavnog junaka/junakinju oneraspolože, nekad se grohotom nasmeješ, nekad naboraš čelo od negodovanja, nekad se rastužiš povodom tuđe zle sudbine. Sve ovo i još mnogo više može da se desi kada čitaš, neretko i u okviru jedne iste knjige. Fascinantno je to što ti nisi protagonista knjige, mesto i vreme dešavanja može ti biti blisko, takođe može da bude toliko daleko od tebe (čak i da taj konktekst ne postoji i da je totalno izmišljen), a opet može da probudi niz emocija različitog kvaliteta i intenziteta. Dakle, pročitaj još jednom – nepostojeći ljudi, u nepostojećim situacijama učine da ti osećaš realne emocije. Fascinantno.
Čitanje povećava empatiju. Dakle, summa summarum je da knjige zaista mogu da ti pomognu da čitaš ljude, bar u nekoj meri. Možeš da pretpostaviš kako se neko oseća i zbog čega se tako oseća, zato što si sličnu situaciju već prošao sa akterom neke knjige. Možeš da razumeš.
A kako to pomaže, osim što ću biti u stanju da pomognem drugima?

Pa vidi, pre nekoliko godina, napisao sam kratku priču i poslao je poznaniku koji je u to vreme bio student komparativne književnosti. Povratna informacija bila je da je priča super i da mu se ubedljivo najviše sviđa kraj priče. Kraj priče, na prvu, meni je bio loš, previše mlitav i ambivalentan. Međutim, poznanik mi je objasnio da se on saživeo sa pričom baš na kraju, iz razloga što ni on za svoje probleme nije imao stabilne i konkretne odgovore, nego upravo te – mlitave i ambivalentne.

I tada sam i ja shvatio – književnost ti neće nužno dati odgovore, bar ne direktno. Ali će ti dati priliku da proživiš tuđu priču i sagledaš situaciju iz drugačije perspektive. Ako ništa drugo, pružiće ti priliku da vidiš da, iako si skuvao čaj i sediš sam u sobi, ipak nisi sasvim sam. Da nisi baš jedini šeprtlja na svetu koji ima probleme, već da su to muke i jadi koji se protežu verovatno od prvog ljudskog bića pa do tebe. I da je ok biti šeprtlja. I da ne uzimaš sve tako ozbiljno.
Zato, uživaj u čitanju. Šeprtljo.
Nemanja Lešević, diplomirani psiholog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.